Aleksandra i Veljko Aleksić, blizanci iz sela Pukovac kod Niša, napravili su robota kojim pobeđuju na takmičenjima, a njihov robot može uspešno da se koristi u industriji i poljoprivredi. Imaju osamnaest godina, maturanti su Elektrotehničke škole “Nikola Tesla” u Nišu i robotikom se bave od osnovne škole.
Od ideje do realizacije, sve su sami uradili. Kažu da sličan robot u Srbiji ne postoji. Težak je oko 30 kilograma, a može da ponese i pet puta veći teret. Robotska ruka pomera se u svim pravcima, a rad kontroliše kamerom, preko aplikacije. Namena je višestruka.
“Ukoliko bismo umesto robotske ruke stavili neki raspršivač, a pozadi stavili rezervoar sa nekim poljoprivrednim sredstvom onda bi “Škorpion” mogao da zaprašuje poljoprivredne kulture”, kaže Veljko Aleksić, mladi inovator.
Sve što rade, rade zajednički, Veljko i Aleksandra, a postoji i podela posla.
“Ja sam zadužena za dizajn. Trudim se da maksimalno odgovara temi rada. Naravno, tu sam i što se tiče programiranja, ali najviše dizajn pošto sam umetnički tip”, kaže sestra bliznakinja Aleksandra Aleksić.
I brat i sestra su odlični đaci, ove godine završavaju školovanje u Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Nišu. Čim su se upisali u ovu srednju školu, počeli su da učestvuju na takmičenjima iz robotike, a koliko su uspešni svedoči i njihov nastavnik mentor Predrag Šubarević. Za svoje radove osvajali su prva, druga i treća mesta i tim uspesima izdvojili se od ostalih učenika u školi.
Sa znanjima koja su do sada stekli i onima koje će tek steći, postoje i vizije.
“Imamo plan da napravimo naš usisivač koji će biti bolji od drugih koji se nalaze na tržištu”, ističe Aleksnadra.
Ako se izuzme znanje koje su uložili i koje nema cenu, izrada Veljkovog i Aleksandrinog “Škorpiona” koštala je oko 500 evra i to je finansirala porodica Aleksić. Kažu i da bi cena na tržištu mogla biti i više hiljada evra.
“Ljubav prema robotici nasledili smo od oca, koji je takođe bio đak ove škole. Oboje smo počeli da se interesujemo za robotoku i programiranje još u osnovnoj školi. Počelo je od jednostavnijh radova još u sedmom razredu, pa smo usavršavanje nastavili dalje”, napominje Veljko.
Snovi ovo dvoje mladih ljudi za sada su da na jesen upišu Elektronski fakultet u Nišu, da nastave da se takmiče i osvaruju uspehe na tom polju i završe školovanje. Uz posvećenost i ljubav prema robotici koje imaju od malena, nebo je granica.
