Rodno zasnovano nasilje, a naročito seksualno, i dalje je široko rasprostranjeno u Srbiji, dok su kazne za počinioce preblage, a žrtve nedovoljno zaštićene, rečeno je u Novoj Sadu na skupu o toj problematici.
Na konfereciji “Put oporavka: Unapređenje usluga za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini”, u organizaciji Centra za podršku ženama je ukazano i da su žene i devojke, posebno one iz ranjivih grupa, najčešće žrtve.
Uprkos postojanju zakonskog okvira, nedostaje specijalizovane usluge koje ženama žrtvama nasilja pomažu da prevaziđu trauma, rečeno je na konferenciji.
Predstavnica Centra za podršku ženama Danica Todorov kazala je da je otežavajuća okolnost za pružanje usluga suspenzija Zakona o rodnoj ravopravnosti prošle godine.
Istraživanje koje su za Centar za podršku ženama sprovele Nevena Petrušić i Kosana Beker pokazalo je da definicija silovanja u Krivičnom zakoniku nije usklađena sa Istanbulskom konvencijom.
Za razliku od Konvencije koja zahteva dokazivanje izostanka pristanka, domaći zakon i dalje insistira na dokazivanju sile ili prinude.
“Imamo slučaj počinioca koji je ženu sa mentalnim invaliditetom, koja se nalazila u institucionalnom smeštaju, silovao više puta tokom tri godine. Ipak, osuđen je na svega pet godina zatvora”, rekla je Petrušić.
Ona je kazala da “takve kazne ne ostvaruju ni specijalnu ni generalnu prevenciju” i da “šalju poruku da seksualno nasilje nije dovoljno ozbiljan zločin”.
Istraživanje je pokazalo da u presudama postoje rodni stereotipi.
Petrušić je rekla da “u velikom broju slučajeva žrtve ne dobijaju staus posebno osetljivog svedoka” i da zbog svega što su preživele “i te kako ima potrebe za tim”.
“Kada bi se takav status priznao, žrtva bi imala pravo i na pravnu pomoć advokata, ali i na druge vidove pomoći i podrške”, objasnila je ona.
Na konferenciji je rečeno da rodno zasnovano nasilje posebno pogađa Romkinje, žene sa invaliditetom, žene iz ruralnih sredina i iz drugih marginalizovanih grupa.
U Vojvodini trenutno funkcioniše pet Centara za žrtve seksualnog nasilja u okviru zdravstvenih ustanova, koje rade 24 sata, sedam dana u nedelji i pružaju medicinsku, forenzičku, pravnu, savetodavnu, psihološku i psihosocijalnu pomoć.
U 2024. Centar za podršku ženama zabeležio je 67 novih prijava, što je povećanje od 42,5 odsto u odnosu na 2023. i 492 pružene psihološke i psihosocijalne, što je povećanje od 34 odsto.
