Nišlijka Slavka Vojinović, profesorka engleskog jezika koja neguje niški dijalekt, “sokačarski niški”, uskoro izdaje novu knjigu, a u njoj će se naći životne priče i pesme koje na duhovit način govore o naših i njenih poslednjih četrdeset i kusur godina. Slavka smatra da nas je smisao za humor održao kroz teška vremena, pa će, ako treba, podići i kredit, ne bi li njena knjiga “Da l’ dođo kud pođo i druge zake…ine” došla do čitalaca.
Knjiga “Da l’ dođo kud pođo i druge zake…ine” nalazi se u rukopisu i za sada ima samo korice, a dizajn je uradio Dušan Duda Arsenijević.
Oni koji su pročitali rukopis, a to je četvoro najbližih Slavkinih prijatelja, kažu da su ih do suza nasmejale Slavkine priče na “niškom sokačarskom”, iako ponekad govore o teškim trenucima kroz koje smo i pojedinačno i kao narod prošli.
Rukopis za knjigu urađen je za dve godine, a ima i priča koje je Slavka pripremala za “Preobražensko pojanje”, manifestaciju koju svake godine organizuje Narodna biblioteka “Stevan Sremac” u Nišu.
“Knjiga obuhvata period od osamdestih kada sam završila fakultet i zaposlila se u Instititu zaštite na radu “Edvard Kardelj” kao prevodilac, pa do današnjih dana. Još pre deset godina sam je napisala kao monodramu i nakon toliko godina mogu da kažem da se ništa nije promenilo. Da plačeš kad vidiš kako je sve propalo, a ujedno i da se smeješ jer je to jedini način da opstaneš”, objašnjava Slavka Vojinović.
Da bi knjiga izašla iz štampe potrebno je još oko 140 hiljada dinara, a Slavka je penzioner. Kaže da se nameračila da je objavi, makar i kredit uzela.
“Kroz ovu knjigu se čuva i duh jednog vremena koji mi sa malo više godina pamtimo, a nije loše ni da je mladi pročitaju, dodaje kroz smeh.
Slavka je do sada objavila dve knjige, takođe na “niškom sokačarskom, “Od malečko do golemo” i “Nebo je k’o vata kad se zgužva”.
Sve njene knjige napisane su niškim dijalektom, za koji kaže da mnogo voli i da govori i da piše. jer su tako pričali njena baka, ujak i majka, prave Nišlije.
Slavkin moto je “Nema šta n’umem, mog’ s’m da neću. Osnovna misija na ovaj svet je da ulepša život na drugi, da gi pokaže da je smeh lekovit i da je mnogo važno, da kad davaš, to činiš s puno srce”.
Na kraju knjige “Da l’ dođo kud pođo i druge zake…ine” naći se i pesmica “Femme Fatale”, umesto zaključka. Obavezno pogledajte.
Da podsetimo, nedavno je Slavkina pesmica “Pre no vetar dune” duhovita kritika komšija koji smeće bacaju na sve strane, nakon objave na Fejsbuku, izazvala reakciju niških komunalaca koji su u rekordnom roku očistili njeno dvorište.
Ova pesma će se takođe naći u knjizi za koju se Slavka Vojinović nada da će svetlost dana ugledati do aprila.
