Desetogodišnji Jovan Nedeljković već ima 34 medalje i jedan trofej sa takmičenja u gimnastici. Na državnim prvenstvima titulu prvaka uzeo je četiri puta, a uskoro ga očekuje i finale po spravama Pionirske lige, kada će braniti titulu od prošle godine.
Ovaj učenik četvrtog razreda Osnovne škole „Sveti Sava” gimnastiku trenira već šest godina. Kako kaže, odluku da počne da se bavi ovim sportom doneo je kada je imao četiri godine zbog svog starijeg brata.
„Stariji brat je išao na gimnastiku. Mama bi me vodila svaki put da ga gledam i odjednom sam hteo da krenem na gimnastiku”, kaže Jovan.
Gimnastika mu se dopada jer nije poznati sport u Srbiji, a on bi želeo da postane poznatiji. Na treningu su mu omiljeni krugovi, dok najmanje voli parter. Ipak, kaže da mu ni krugovi, ni parter nisu teški.
Kada njegovi vršnjaci čuju da se bavi gimnastikom, reakcije su različite.
„Neki se začude, neki počnu da me zezaju, pričaju mi da je to ženski sport, ali to ne utiče na mene, na moju volju za gimnastikom. Često me teraju da ih učim nešto i da im pokažem, na primer, špagu kako radim”, priča ovaj gimnastičar.
Kako sam kaže, za uspeh je najpotrebnija volja za sportom i redovan trening. On na treninge izdvaja dva sata svakog dana. Iako je u jednom trenutku razmišljao o tome da odustane, zbog ljubavi prema ovom sportu nastavio je da trenira. Danas je najponosniji jer je na Međunarodnom takmičenju bio 8. na krugovima.
„Bilo je 15 zemalja i oko 130 takmičara”, kaže on.
Osim na Međunarodnom takmičenju, šest puta je učestvovao na državnim prvenstvima i četiri puta uzeo titulu državnog prvaka. Ukupno ima 34 medalje i jedan trofej.
On svojim vršnjacima poručuje:
„Mogu sve da urade ali moraju da se trude i da budu srećni što to rade”.
U narednom periodu očekuje ga finale po spravama Pionirske lige Srbije, na kom Jovan brani titulu državnog prvaka. Krugovi, preskok, razboj, vratilo, parter i konj sprave su koje ga očekuju.
„Po meni je vratilo najteže, ali volim često da ga radim. Na kraju vežbe ima salto unazad i to je malo teško za mene, ali okej je”, kaže Jovan.
Kaže da je uzbuđen, ali da nema tremu i da se ne plaši. Kada ide na takmičenje uglavnom je samouveren, nekad ima veću tremu, ali svejedno ide. Najveću podršku pružaju mu roditelji i braća.
