Planina Gramada ili Plana

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp
Foto: Miroslav Dokman

Planina Gramada ili Plana, kako je naziva lokalno stanovništvo, jedna je od nekoliko planina koje okružuju Vlasinsku visoravan i Vlasinsko jezero. Zahvata veliko prostranstvo, a njen najviši deo prilično je zaravnjen, te njeni vrhovi nisu preterano izraženi i oštri. Područje planine Gramade pripada opštinama Surdulica i Crna Trava, i to tako da je deo iznad Vlasinskog jezera, u blizini jezera i istočno od jezera  u opštini Surdulica, a severni deo Gramade je u opštini Crna Trava.

Foto: Miroslav Dokman

Nekada Vlasinsko blato, a sada Vlasinsko jezero, tačnije brana Vlasinkog jezera, južna je granica plnaine Gramade. Zapadna granica Gramade, koja ovu planinu odvaja od susednog Čemernika, jeste reka Vlasina. Na istoku, Crvenska reka razdvaja Gramadu od planine Rudine, na potezu od sela Preslap do sela Strezimirovci. Od brane Vlasinskog jezera, u pravcu istoka, ispod Gramade protiče Vučja reka, kao jedan od tokova koji čini reku Jermu, a koja se u selu Klisura spaja sa Grubinom rekom, i od Klisure se jedinstveni tok, koji se nastavlja na pravac Vučje reke, i naziva Jerma. Ipak, sadašnja srpsko-bugarska granica ne ide preko Gramade, kao što je bio slučaj do 1919.godine, do kada je najvišim delom Gramade bila povučena granična linija dve države. Sada se u blizini granice, u Jermu uliva Crvenska reka, te zato planina Rudina postaje granična planina, a planina Gramada u celosti je na teritoriji Srbije. Na severu, Gramada se prostire sve do sela Sastav reka, u opštini Crna Trava. Ovo selo je posebno zanimljivo, zato što se u njemu sastaju i dve reke i čak četiri planine. Gradska reka se u selu Sastav reka uliva u reku Vlasinu, i zbog toga je selo i dobilo ime. Ali, posebno je upečatljivo što se u ataru sela Sastav reka takoreći dodiruju četiri planine: Gramada, Tumba, Talambas i Ostrozub. Između Gramade i Tumbe protiče Gradska reka, a između Gramade i Ostrozuba protiče Vlasina. Talambas i Tumba odvojeni su dvema udolinama sa severa i sa istoka, jedna udolina je između sela Jabukovik i Krivi del, a druga između Jabukovika i Crvene Jabuke. Sve ovo je na samo par kilometara od pomenutog i veoma zanimljivog sela Sastav reka.

Foto: Miroslav Dokman

Posmatrano od Vlasinskog jezera, glavno bilo Gramade prostire se u širokom luku, preko vrhova Mali Vrtop (1685 m), Veliki Vrtop (1721 m), Plandište (1660 m) i Orlovac (1708 m). Ova četiri vrha su i najviša na Gramadi.

Foto: Miroslav Dokman

Gramada je prilično bogata vodom i predstavlja svojevrsno razvođe potoka koji odlaze, sa jedne strane u Vučju reku i Jermu, a sa druge strane u Vlasinu. Zanimljiv je i tok reke Strvne, čiji je tok u donjem delu preusmeren kanalom u Vlasinsko jezero. U ataru sela Popadišci, u opštini Crna Trava, na reci Strvni postoji i jedan mali, ali lep vodopad.

Foto: Miroslav Dokman

Svakako najvažniji resurs Gramade i celog regiona jeste Vlasinsko jezero. Na nadmorskoj visini od oko 1215 metara, na južnoj strani Gramade, pedesetih godina prošlog veka, izgrađena je brana Vlasinskog jezera, koja i u današnjim okvirima predstavlja graditeljski poduhvat, a naročito je to bio slučaj u vreme njene izgradnje. Brana je široka oko 250 metara i spada u najveće zemljane brane u Evropi.

Foto: Miroslav Dokman

Reljef Gramade, kao i većine planina rodopskog tipa i balkanskog masiva, prilično je jednoličan. Sve ove planine, pa i Gramada, blagih su padina, ravnomerno se uzdižu, u nižim delovima su bogate šumom, a u višim su često ogoljene ili se nalaze površine pod travom i niskim rastinjem. Zato je biljlni svet na Gramadi specifičan, i njen položaj u odnosu na Vlasinsko jezero i okolinu čini da je vizuelno izuzetno upečatljiva.

Foto: Miroslav Dokman

Naime, u nižim delovima Gramade, ima mnogo listopadne šume, ali ne bilo kog drveta, već bele breze, koja se smatra simbolom Vlasine. Čini se da nema kraja brezovim šumama. Odakle god da se posmatra Gramada, ili da se priđe ovoj planini, svuda su bele breze. Ali, brezove šume prostiru se do nekih 1400-1500 metara nadmorske visine. Posle toga, ostaje samo sitno rastinje i trava. Kada se Grmada posmatra sa Vlasinskog jezera, koje je prilično velika vodena površina za uslove južne Srbije, i najveća akumulacija u ovom kraju, Gramada se doživljava poput mediteranske planine. Sličan je doživljak kao kada neku visoku planinu posmatramo sa nivoa mora. Lako se uočava šumski pojas bele breze, do određene granice, kada sve postaje ogoljeno.

Foto: Miroslav Dokman

I sami vrhovi Gramade, više liče na ogromnu, beskrajnu površ, nego na visoke vrhove koji su izražajni i koji paraju nebo. Sa glavnog bila Gramade, veoma lepo se vidi cela površina Vlasinskog jezera. Ali, to nije sve. Gramada je jedina vlasinska planina i jedina planina na teritoriji opštine Surdulica, sa koje sa jasno vide dva veštačka jezera. Pored Vlasinksog jezera, vidi se i Jarlovsko jezero, u susednoj Bugarskoj, u oblasti Znepole, u opštini Trn. Preko leta, sa Gramade se lepo vidi celo Znepole, uz reku Jermu u Bugarskoj, a Znepole tada dobija karakterističnu žutu boju, sva površina oko Jerme je obojena u žuto, zbog uzgoja uljane repice.

Preko leta, s jeseni i s proleća, nije teško popeti se na vrhove Gramade. Od samog uspona, mnogo je teže tada odabrati početno mesto za uspon i opredeliti se na koje vrhove će se penjati. Iz sela Popadišci, od vodopada reke Strvne, postoji staza koja vodi direktno na Veliki Vrtop, najviši vrh Gramade. Opet, od brane Vlasinskog jezera, preko raštrkanih mahala, kroz brezovu šumu izlasi se u podnožje vrhova Mali i Veliki Vrtop. Za Mali Vrtop sa glavne i široke staze, treba se odvojiti u pravcu severa i savladati stotinka metara visinske razlike. Za Veliki Vrtop se na ovo raskrsnici ide parvo i postepeno se izlazi na ovaj vrh, koji je zaravnjen, i koji ne proizvodi utisak pravog planinaskog vrha, ali je zato odličan vidikovac i ka Vlasinskom, i ka Jarlovskom jezeru. Od brane do Velikog Vrtopa treba preći 9 kilometara u jednom pravcu.

Foto: Miroslav Dokman

Do Velikog Vrtopa se može doći i stazom za koju smatramo da je najzanimljivija, a ova staza polazi od mahale Polom, oko jedan kilometer severno od brane Vlasinskog jezera. Sve vreme široka staza, postepeno vijuga i kada se napusti Polom, dolazi se do raskrsnice u podnožju Malog Vrtopa, za koji se skreće desno, a pravo se ide u pravcu udaljenijeg Velikog Vrtopa. Preporuka je da se izađe na Mali Vrtop, sa koga se već odlično vidi i Vlasinsko jezero, i planine Čemernik, Vardenik i Milevska planina, a odmah prekoputa je vrh Veliki Vrtop. Od Malog, ka Velikom Vrtopu, ide se tako što se spuštamo prema jugu, na glavni put koji dolazi iz pravca brane. Na ovoj raskrsnici skreće se levo i za narednih četredeset pet minuta se izlazi na Veliki Vrtop. Sa Velikog Vrtopa se već odlično vidi i Znepole, i obližnja planina Rudina, i ne tako daleka planina Ruj. Sa Velikog Vrtopa može se nastaviti stazom koja vodi glavnim bilom Gramade, u pravcu vrhova Plandište i Orlovac. Otprilike, za dva sata se od Vrtopa stiže na Orlovac. Najpre se prolazi jedan ogoljeni deo, velika polja na kojima se uzgaja poznati vlasinski krompir. Takođe, na Gramadi raste i borovnica, kupina i malina. Sve vreme se prati široki put, ne skreće se nigde.

Na vrhu Raskrsje je 26.aprila 1943.godine ubijen poznati komunista Ratko Pavlović Ćićko, i postoji obeležeje na Raskrsju. Od Raskrsja, nastavlja se bilom Gramade i za pola sata izlazi do vrha Orlovac, koji je već na području opštine Crna Trava i predstavlja najvišu tačku ove opštine. Ovaj vrh karakterističan je po velikoj anteni koja se na njemu nalazi.

Foto: Miroslav Dokman

Ukoliko gore opisanom stazom idemo samo do Velikog Vrtopa, a u povratku koristimo stazu koja nas vodi do brane jezera, savladaćemo 17 kilometara puta. Ako, pak, produžimo do vrha Orlovac, i vraćamo se ka brani, cela deonica se produžava za još 12 kilometara. Ipak, najbolje je, odavde, u povratku proći ispod Velikog Vrtopa, pa se opet popeti na Mali Vrtop, i sa Malog Vrtopa vratiti u Polom.

Vrhovi Gramade i bilo Gramade mogu se preći i sa istočne strane, stazom koja počinje u selu Preslap, i koja na glavno bilo izlazi između Raskrsja i Velikog Vrtopa.

Foto: Miroslav Dokman

U zimskim uslovima, valja računati na dubok sneg na Gramadi. Ma koliko visinske razlike za uspn na vrhove Gramade nisu velike, u brezovim šumama formira se dubok snežni pokrivač, koji se zadržava sve do ranog proleća. U ogoljenom delu, moguće je da vetrovi utiču da snežnog pokrivača bude manje, ali svakako se za uspon u zimskim uslovima preporučuje da jedino odredište bude Veliki Vrtop, a da se ide stazom od brane Vlasinskog jezera.

Na Gramadi se održava i planinarska manifestacija „Međunarodni vlasinski uspon“, počev od 2013.godine, u organizaciji Skijaško-planinaskog kluba „Vlasina“ iz Surdulice. Na svake dve godine, odredište ovog događaja seli se sa Čemernika na Gramadu, i obrnuto. Takođe, Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša je marta 2018.godine organizovalo međunarodni zimski uspon na Gramadu, kada je stotinak planinarki i planinara iz Srbije, Bugarske i Severne Makedonije, od brane jezera, po dubokom snegu, izašlo na Veliki Vrtop.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x