Sveti Atanasije je shvatio da se radi o prevari pa je zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Čim je to uradila, on je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Kako kaže legenda, ćup je godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ove priče, postoji verovanje da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je bitno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni. A u nekim krajevima naše zemlje svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da sutra đavoli vrebaju u virovima, pa vodenice neće raditi.
Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio čenošću. Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja, a naročito pisanjem Simvola vere koji je usvojen na Saboru. Atanasije je možda i jedan od najklevetanijih i najprogonjenijih svetitelja. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi.
