Tribina “ŠEKSPIROVSKA KATARZA” u nastavku ciklusa FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Foto: promo DOB
Podelite vest

Dom omladine Beograda i Udruženje “Filosofski vrtovi“ nakon letnje pauze nastavljaju ciklus tribina “Filozofsko-terapeutske edukacije” u utorak, 12. septembra od 19:00 u Klubu DOB, razgovorom na temu “Šekspirovska katarza. Predavač će biti prof. dr Nada Blagojević Ristić, presednik udruženja “Filosofski vrtovi“, a ulaz je slobodan.

U razgovoru o Šekspiru, iz perspektive filosofske terapeutike, postavićemo pitanje da li su Šekspirovi književni “junaci” KARAKTERNI LIKOVI ILI KLINIČKE DIJAGNOZE? Amerikanac Harold Blum, profesor književnosti na Jejlu, šekspirolog, autor knjige o Šekspiru pod naslovom “The Invention of the Human” (“Izumevanje čoveka”), piše u svojoj knjizi da Šekspira ne treba samo igrati, u pozorištu ili na filmu, i uživati, paradoksalno, u intrigama, zločima, tragedijama, tuđoj patnji, tj. doživljaju intezivnih emocija, kako to piše Aristotel. Šekspira treba čitati i slušati, čuti, budući da dvostruki govor njegovih likova, dijaloški i monološki, nosi filosofsko-terapeutsku, samoosvešćujuću poruku samima sebi. Patološko i normalno bivaju paralelni dinamički procesi ljudske psihe. Obraćajući se drugima, svaki od mnoštva likova se istovremeno obraća i samima sebi, prihvatajući sudbinu sopstvenog karaktera takvog kakav jeste. Blum će Šekspira nazavati izuzetnim psihologom! Njegove likove niko ne spašava, ni Bog, ni voljena osoba, a često ni prijatelji. Šekspir nije prikazivao kliničke slučajeve univerzalne tipologije. ni psihijatrijske i psihoanalitičke dijagnoze. Njegovi karakteri se svesno prepuštaju onome što misle da život traži od njih.

O ciklusu “FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE”

Tradicija filozofskih učenja o duši/psihi je poučavala i sintetizovala mnoga iskustva i znanja o čoveku, odnosu pojedinca prema sebi; o vrednovanju i prevrednovanju smisla života pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno istine i laži u čovekovom govoru; kao i znanje o idejama dobrote, lepote i pravde, koje usmeravaju njegovo ponašanje. Mnoge su savremene discipline preuzimale ta saznanja, ali u drugačijem kontekstu u odnosu na izvore iz kojih su potekla, kao i sa izmenjenom terminologijom. Naučnost novih disciplina, ma koliko bila društveno korisna, nije uspela da inkorporira filozofske i duhovne pristupe, danas izuzetno potrebne savremenom pojedincu. Terapeutika, u smislu „brige“ za čoveka je suština i smisao filozofskog govora i „nagovora na filozofiju“ (Aristotel).

Filozofija kao „fronesis“ (praktična, komunikaciona mudrost i veština življenja) i „paresija“ kao vrsta i način govora, kao i filozofska „askesis“ (vežba), sve one ukazuju na složenu specifičnu dinamiku ljudskog iskustva. Program rada će uključivati nedovoljno poznate filozofske tekstove istaknutih autora. S obzirom da je danas trend da se gubi u obrazovanju i kulturi filozofsko obrazovanje i da se svodi na minimum, da se gubi njegova praktična vrednost, cilj ovih edukativnih seminara je da se vrati „izgubljeno“ znanje novim generacijama i u formi koja je njima potrebna, da bi one očuvale kontinuitet filozofskih praksi. Filozofska terapeutska škola bi bila ona karika koja povezuje antičko helenističke sadržaje, ranohrišćanske, rane renesanse (preporoda), moderne, i savremenih terapeutskih istraživanja mnogih disciplina. Paradoksalno, što se više humanističkih disciplina, fragmentacijom, distanciraju od filozofije i duhovnosti, na drugoj strani se prepoznaje značajan talas popularnosti filozofskog načina rezonovanja i njegove epistemologije – u pokušaju da se osmisli fragmentisana duhovna slika sveta prepuna netolerancije, agresivnosti i sumnjivih životnih vrednosti.

Udruženje “Filosofski vrtovi”  osnovano je sa sledećim ciljevima: razvijanje veština neophodnih za očuvanje mentalnog zdravlja, trening ljudskih odnosa, psihoterapeutsko savetovalište, organizovanje filosofske škole tipa “obrazovanje za život”, usluge supervizije u projektima filozofskih savetovališta, filozofa praktičara, filozofa terapeuta, obrazovanje za demokratiju kao lični i kolektivni stav, organizovanje podrške obrazovanju žena žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i odnosima u porodici, organizacija stručnih skupova i radionica, objavljivanje i prevođenje knjiga, saradnja sa Univerzitetima i stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave brigom za mentalno zdravlje.

Tagovi

Povezane vesti:

Subscribe
Notify of
guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x