Bez ruskih predstavnika zbog rata u Ukrajini, uz glavnu poruku svetu “Aušvic nije pao s neba”, u najvećem nemačkom logoru smrti na jugu Poljske svet danas odaje poštu žrtvama Holokausta na dan kada je pre 78 godina Crvena armija oslobodila logor.
Lajtmotiv ove godišnjice je proces planiranja i sprovodjenja dehumanizacije logoraša i genocida Jevreja u Aušvicu, a, kako je kazao portparol Muzeja i memorijalnog kompleksa Bartoš Bartizel, poruka centralne komemoracije pod pokroviteljstvom poljskog predsednika Andžeja Dude ove godine je “Aušvic nije pao s neba”.
“Sačuvani su arhitektonski planovi koji jasno pokazuju šta je čovek u stanju da uradi u ime ideologije. Ko poseti memorijalni kompleks vidi ruševine zgrada koje su postale simbol Holokausta nad Jevrejima ali i drugih zločina nad Poljacima, Romima, Rusima i pripadnicima drugih naroda”, kazao je direktor Muzeja bivšeg nemačkog nacističkog logora Aušvic-Birkenau Pjotr Civinjski.
Pred centralnu komemoraciju na svetski Dan sećanja na žrtve Holokausta u Aušvicu grupa od 20 logoraša koji su preživeli pakao te najveće fabrike smrti, koju su Nemci podigli u okupiranoj Poljskoj, polažu vence i pale sveće kod Zida smrti, blizu ulaza u logor.
Njih 20 obratilo se svetu posle podne u zgradi tzv. centralne saune, sa mesta gde su nemački nacisti registrovali logoraše, koji su u Aušvic stizali vozom u vagonima za stoku, a komemoracija završava molitvama za mrtve u delu logora Birkenau kraj Spomenika žrtvama pred ruševinama gasnih komora.
Predstavnici Rusije koji su redovne zvanice, često na vrlo visokom nivou, ove godine neće prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na Holokaust, iako su sovjetski vojni zarobljenici bili četvrta najbrojnija grupa žrtava iz Aušvica, a logor su oslobodili vojnici Crvene armije 1945. godine.
“Jasno je da ne mogu da potpišem nikakvo pismo ambasadoru Rusije koje bi zvučalo kao pozivnica. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti, ali čeka nas dug put”, kazao je direktor Civinjski i dodao da Rusija nije dobila pozivnicu zbog agresije na Ukrajinu.
U Aušvicu osnovanom 1940. godine, a 1942. proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau za monstruozno nacističko “konačno rešenje jevrejskog pitanja”, nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda.
Vojnici Crvene armije 27. januara 1945. kada su otvorili kapije logora zatekli su kao sablasti svega oko 7.000 jedva preživelih, iscrpljenih i bolesnih logoraša i dece.
Logoraše koji su bili u stanju da se kreću i rade, oko 60.000 njih, nemački nacisti su prethodno, kako se bližila sovjetska vojska, u pokušaju da zatru tragove svog zločina, odveli u tzv. marševima smrti u Šleziju.
Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se i u Varšavi u nekadašnjem Varšavskom getu i u drugim mestima širom Poljske, a od sumraka u prozorima poljskih kuća goreće ponovo sveće kao podsećanje na skoro tri miliona jevrejskih suseda kojih više nakon pakla Holokausta nema.
