Zlatibor je najposećeniji planinski centar u ovoj godini, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Brojni inostrani i domaći gosti ovaj planinski centar posećuju na praznike, u sezoni i van nje.
Zlatibor je destinacija koja je posetiocima dostupna tokom čitave godine. Jelica Tošić iz Turističke organizacije Zlatibor navodi da su se zimski meseci izjednačili sa letnjim mesecima. Kako kaže, posećenost je visoka i između dve sezone.
„Moram da kažem da se organizuje veliki broj seminara, kongresa, rekreativnih nastava, raznih sportskih takmičenja, manifestacija, što sve doprinosi da Zlatibor bude posvećen čitave godine. Isto tako za velike praznike, naravno Nova godina, zatim posle Sretenje, prvomajski praznici, Uskrs, i vikendi. Sve to privlači veliki broj posetilaca”, objašnjava Tošić.
Ona ističe i da je u 2024. godini Zlatibor beležio 1.200.000 noćenja. Ipak, ova cifra nije konačna, jer je veliki broj neregistrovanih smeštaja koji turisti takođe posećuju.
„Nikad ne možemo da znamo tačno sa sigurnošću koliki je broj turista na destinaciji, ali ide se ka povećanju. U prvoj polovini ove 2025. godine Zlatibor beleži preko 35% boravaka inostranih gostiju”, objašnjava Tošić.
Iako sezona još uvek nije krenula, Zlatibor je popunjen potvrđuje direktor hotela „Agape” Duško Kovačević.
„Nije u punom kapacitetu, s obzirom na to da tek kreće letnja sezona. Kad su dečji raspusti i državni praznici, tada je najlogičnije da je najpopunjeniji. Špic sezone se očekuje ovih dana, do 20. avgusta”, priča Kovačević.
Recepcionerka hotela Mir Anđela Šiljak iz hotela “Mir” takođe navodi da je Zlatibor najposećeniji na praznike, poput Sretenja, Dana državnosti, Uskrsa i Nove godine.
„Letnja sezona počinje od sredine jula i traje do sredine avgusta. Zimska sezona počinje nekoliko dana pre Nove godine i traje ceo januar”, kaže ona.
Prema njenim rečima, gosti najčešće dolaze automobilima, ali dobar deo njih dolazi i autobusom. Postoje česte autobuske linije iz Beograda i drugih gradova, sa dve autobuske stanice.
Kada je u pitanju struktura gostiju koji najčešće posećuju Zlatibor, Kovačević navodi da dolaze gosti različitog tipa – koji vole da obilaze i šetaju, ali i mladi koji dolaze zbog provoda i turističke grupe koje posećuju najznačajnije lokalitete.
„Širok je spektar pogodnosti koju može Zlatibor ponuditi. Ima poprilično poprilično toga što zbog čega bi se došlo na Zlatibor”, kaže on.
Šiljak ističe da dolaze gosti različite starosti, ali da preovladavaju porodice sa malom decom.
Kada je reč o inostranim gostima, Tošić navodi da pretežno dolaze gosti iz Crne Gore, Republike Srpske, a beleži se i porast turista iz Kine, Ruske Federacije i zemalja Evropske unije. Autokamp koji se nalazi nedaleko od Turističkog centra privlači turiste iz Holandije, Češke, Slovenije i drugih zemalja.
„Nadamo se da će i ovaj ove godine Zlatibor zabeležiti porast broja kako domaćih turista tako i stranih i naravno zabeležiti veći broj noćenja od prošlogodišnjeg”, ističe Tošić.
Tošić ističe da porodice ovu zlatnu planinu najčešće posećuju u maju, aprilu, junu i septemrbu, a da tokom oktobra ima dosta i kongresa.
“Sad u junu, julu dolaze sportisti na na pripreme. Najzastopljeniji su fudbaleri, tako da i tu je isto malo širok spektar, ali opet porodice su najzastupljenije po mom mišljenju sigurno čine preko 50% gostiju na Zlatiboru”.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe pokazuju i da je Zlatibor najposećeniji među planinskim centrima u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju mesecu bilo je 41942 dolaska turista na Zlatibor. Dolazaka domaćih turista bilo je 25342, dok je dolazaka stranih turista bilo 16600. Kada je u pitanju noćenje na Zlatiboru, bilo je ukupno 107638 noćenja. Od toga je bilo 75129 noćenja domaćih i 32509 noćenja stranih turista.
Od januara do aprila tekuće godine na Zlatibor je došlo 178809 turista, od čega 113575 domaćih i 65234 stranih turista. Od januara do aprila bilo je ukupno 531065 noćenja, od čega 358171 noćenje domaćih i 172894 noćenja stranih turista.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
