Nišlije Predrag i Ljubiša motorima prokrstarili Iran (FOTO)

U samom Iranu proveli su 18 dana, dok su ostalo vreme utrošili za odlazak i povratak do te zemlje koja ima 85 miliona stanovnika, a koja je po površini skoro 19 puta veća od Srbije. Perunović i Vidanović, obojica vlasnici privatnih firmi, kazali su da su se za obilazak zemlje na kojoj se nekada nalazila drevna Persija odlučili zbog toga što je reč o državi koja je kolevka civilizacije, a o kojoj se vrlo malo zna.

„Sva negativna svetska propaganda nije uspela da nas odvrati od ideje da odemo i sami vidimo kako je tamo i kakav je to narod. Nismo nimalo pogrešili“, kazao je Perunović koji je pre Irana motorom obišao više od 30 zemalja, a njegovo najduže putovanje bilo je od Niša do Vladivostoka dugo 16.000 kilometara.

Prema Perunovićevim rečima, Iran je zemlja kontrasta. Možete stotinama kilometara da vozite putevima koji su na 2.200 metara nadmorske, a onda da stotinama kilometara vozite na minus 28 metara nadmorske visine. „Celo Kaspijsko jezero se nalazi ispod površine mora.

Kao da ne vozite motor već ronite. Kaspijski zeleni pojas uz obalu je glavna žitnica Irana, svuda su pirinčana polja i temperatura vazduha je vrlo prijatna tokom cele godine. Ostatak Irana je odvojen od Kaspijskog jezera planinskim masivom koji ima preko 3.000 metara i oblaci ne mogu da ga predju i dodju do Teherana pa dalje na jug.

Temperature u tom delu zemlje premašivale su za vreme naše posete 40 stepeni Celzijusovih, a vlažnost vazduha bila je ogromna. Za samo par minuta nakon izlaska iz klimatizovane prostorije bili bi potpuno mokri“, objasnio je Perunović.

Tokom obilaska Irana, dodao je Perunović, prešli su kilometre i kilometre predela koje neumoljivo podsećaju na predele iz filma „Pobesneli Maks“.

„Jednog dana vozili smo 500 kilometara kroz pustinju uz tek po neko manje mesto na putu. Nema vegetacije, planine su gole, ravnice takođe, a prašina se diže svuda naokolo, pri svakom malo jačem vetru. Reka nema i nema ni života. U takvim predelima čim vidite neko zelenilo shvatite da tu mora da ima vode“, kazao je Perunović.

Prema njegovim rečima da gavni grad Irana Teheran ima najveći broj stanovnika u toj zemlji, čak 15 miliona. Drugi po broju stanovnika je Mashad sa 3,4 miliona dok je Ishan treći po veličini sa 2,2 miliona.

„Ishan je najlepši među njima. Ni jedan drugi grad u Iranu ne može da se pohvali sa toliko zelenila, drvoredima duž celog grada, rekom koja protiče kroz grad i izuzetno velikim parkovima. To su kilometarske pešačke zone gde nema automobila, a koje se prostiru širom grada. Ishan se nalazi na nadmorskoj visini od 1.600 metara nadmorske što ga spasava od nesnosnih vrućina“, istakao je Perunović.

Njegov saputnik Ljubiša Vidanović kazao je da su tokom 18 dana provedenih u Iranu obišli mnoge zanimljive i neverovatne gradove, sela i kulturno-istorijske znamenitosti, ali da su najjači utisak na njih ostavili ljudi.

„Putovao sam dosta po svetu, ali se nigde nisam susreo sa tolikom željom ljudi da nekome pomognu, a ono što me je posebno oduševilo je to što, ukoliko dobijete njihovu pomoć, nije zbog toga što očekuju da im date neku nadoknadu. Oni uživaju u davanju, u činjenju dobrih stvari. To je neverovatno. Dogodilo se da sam ostao bez benzina u selu koje je na 2.200 metara nadmorske visine. Nekako smo objasnili dečaku kojeg smo sreli da nam je potreban benzin. Odveo nas je do lokalne prodavnice, a čovek koji tamo radi dao nam je poslednja tri litra koja je čuvao za svoj motor. Izvinjavao se što nema više i nije hteo da čuje da mu platimo“, istakao je Perunović.

On je kazao da je Iran zemlja sa mnogo obrazovanih ljudi, savremenim gradovima sa odličnom infrastrukturom, sa metroima, višespratnicama i prodavnicama u kojima se prodaju proizvodi iz čitavog sveta.

„Postoji islamski kodeks oblačenja i žene su obavezne da nose burku, ali je mnogo mladih žena ne nose i svesno preuzimaju odgovornost da zbog toga budu kažnjene. U kafićima možete da vidite moderno obučene devojke kako opušteno sede i nikada ne bi pomislili da ste u Iranu, već u nekoj zapadnoevropskoj zemlji“, rekao je Perunović. Prema njegovim rečima, veoma mu se dopalo što Iranci i dalje neguju kult porodice.

Na svakom koraku tokom popodneva ili večeri možete da vidite čitave porodice, od malog deteta do babe ili dede, kako zajedno, poređani u krug sede na nekoj prostirci u dvorištu ili restoranu i jedu ili samo razgovaraju.

„Hrana u Iranu je dobra. Uglavnom jedu piletinu i govedinu, a pirinač je osnova svih obroka. U velikim gradovima ima mnogo lokala u kojima se prodaje brza hrana. Smeštaj i hrana, njihove pijace i taksi ni za nas iz Srbije nisu skupi jer je prosečna plata tamo oko 200 evra. Iranci imaju solidnu ekonomiju, imaju recimo sopstvenu auto-industriju. Podsećaju me na nekadašnju Jugoslaviju, jer proizvode sami sve što im je potrebno“, naveo je Perunović.

On je kazao da je Iran prilično zatvorena zemlja, ali da u velikim gradovima ima turista, pre svega iz Kine. Za 18 dana boravka u Iranu, oni nisu sreli nikoga sa Balkana, ali jesu jednog motociklistu sa Novog Zelanda.

„Ta zemlja ima prilično dobre puteve i odličnu saobraćajnu infrastrukturu u gradovima, ali to kako se saobraćaj tamo odvija je neverovatno. Pravila postoje, ali ih se malo ko pridržava, a mislim i da bi nastao saobraćajni kolaps kada bi ih se pridržavali. Za divno čudo nema nervoze i nismo videli da je bilo ko povisio ton u tom saobraćajnom haosu“, rekao je Vidanović.

Dvojica Nišlija su tokom skoro tronedeljenog boravka u Iranu obišli veliki broj istorijskih lokaliteta i znamenitosti poput Ružičastog jezera, Persepolisa, prestonice Persije kada je bila na vrhuncu moći, Golestan palate u kojoj su živeli kraljevi Irana, sela Kandovan i sela Massula starih 2.500 godinara, „Si o Se Pol“ mosta napravljenog pre 420 godina, brojne crkve i džamije. Prema njihovim rečima Iranci brižljivo čuvaju svoje znamenitosti, tradiciju i kulturu, ali izvan velikih gradova spremnost da ih vidi i dalje ima tek po koji avanturista.