Tokom nedavne posete imali smo priliku da se uverimo zbog čega ovo mesto već decenijama privlači posetioce iz zemlje i inostranstva.
Muzej je osnovan 5. decembra 1952. godine, a smešten je u Krunskoj ulici, u velelepnoj vili nekadašnjeg političara i industrijalca Đorđa Genčića. Zgrada, podignuta između 1927. i 1929. godine prema projektu čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana, i sama predstavlja značajno kulturno dobro i od 1987. godine ima status spomenika kulture.
Već pri ulasku u muzej posetioce dočekuje atmosfera koja na poseban način spaja istoriju, nauku i inspiraciju. Kroz zanimljivo vođenje i autentične eksponate može se pratiti životni put čoveka čiji su izumi promenili svet i postavili temelje savremenog doba.
Poseban utisak na najmlađe ostavljaju demonstracije Teslinih eksperimenata. Trenuci kada se pred očima posetilaca pojavljuju električna pražnjenja i objašnjenja principa na kojima funkcionišu neki od Teslinih najpoznatijih izuma bude radoznalost i oduševljenje kod dece, ali i kod odraslih.
Za razliku od mnogih muzeja u kojima se eksponati samo posmatraju, ovde je iskustvo mnogo dinamičnije. Posetioci aktivno učestvuju, postavljaju pitanja i kroz zanimljive prezentacije otkrivaju kako su nastajale ideje koje su promenile svet.
Pored naučnog dela, muzej čuva bogatu zbirku ličnih predmeta, fotografija, dokumenata i rukopisa Nikole Tesle. Upravo zahvaljujući toj građi, posetioci mogu da zavire u život jednog od najvećih umova u istoriji čovečanstva i bolje razumeju njegov put od dečaka iz Smiljana do naučnika čije se ideje i danas primenjuju širom planete.
Teslina pumpa, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Teslin teledirigovani brod sa “i” logičkim kolom, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Međutim, ono što Teslu izdvaja od mnogih drugih velikana nauke nisu samo njegovi izumi. Njegov um bio je toliko neobičan da je složene mašine mogao da projektuje i testira u mislima pre nego što bi ih ikada nacrtao ili napravio. Savremenici su ga opisivali kao čoveka neverovatne memorije, izuzetne koncentracije i gotovo nestvarne sposobnosti da vizualizuje svoje ideje. Iza naučnog genija krila se i ličnost koja je verovala da znanje treba da služi celom čovečanstvu.
Tesla nije stvarao vođen željom za bogatstvom ili slavom. Naprotiv, mnoge svoje ideje i otkrića stavljao je u službu opšteg dobra, verujući da tehnološki napredak treba da poboljša život svih ljudi. Njegova vizija sveta bila je zasnovana na saradnji, obrazovanju i dostupnosti energije i znanja svakome, bez obzira na granice, poreklo ili društveni položaj. Upravo zbog toga danas nije upamćen samo kao veliki pronalazač, već i kao simbol nesebičnosti, humanosti i vere u moć nauke da menja svet nabolje.
Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Teslin transformator, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Ono što posebno raduje jeste činjenica da među posetiocima ima mnogo dece i mladih. U vremenu kada tehnologiju često uzimamo zdravo za gotovo, susret sa pričom o čoveku koji je svojim idejama oblikovao savremeni svet može biti snažan podsticaj novim generacijama da se zainteresuju za nauku, istraživanje i stvaralaštvo.
Ručni rad Tesline majke Georgine, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Oscilatorni transformator, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Model letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Za Nišlije koje planiraju posetu Beogradu, Muzej Nikole Tesle svakako je jedno od mesta koje vredi obići. Nakon obilaska ostaje utisak da Tesla nije bio samo veliki naučnik, već i simbol znanja, upornosti i vizije koja je menjala svet.
U muzeju se čuvaju brojni originali Teslinih dokumenata i nacrta, Foto: Niške Vesti/Mihajlović
Foto: Niške Vesti/Mihajlović
