Bespravna seča šuma je široko prostranjen i kompleksan fenomen kako na Kosovu tako i u Srbiji. Intenzitet ove aktivnosti pojačava se u pograničnim oblastima, a posebno između Kosova i Srbije.
Smeštena u kotlini Banjske reke, okružena drvećem i zelenilom, na oko 15 kilometara od granice sa Kosovom nalazi se Kuršumlijska Banja. Nadomak nje, u okolnom selu, živi Radivoje Đorđević. U svom životnom veku menjao je poslove, a petnaest godina proveo je baveći se bespravnom sečom šuma. U njegovom kraju rastu bukva, hrast, grab i cer, a on nije jedini koji se bavio ovim poslom. Kako kaže, na granici sa Kosovom i Srbi i Albanci i dalje se bave bespravnom sečom šuma.
„Sve živo se seče oko granice. Meni je čudno zašto toliko. Vrsta drveta, šta ima to sečeš. Kad je legalna seča onda je sve urađeno po propisima i onda moraš da isečeš drvo koje ti oni obeleže. Bolesno, krivo. Ali, kada je u pitanju bespravna seča onda se seče sve redom‟.
Drvo se najčešće seče danju, ali ima i onih koji seku noću. Posečeno drvo se uglavnom koristi za ogrev. Prema njegovim saznanjima, do sada nije bilo pokušaja da se ilegalne seče suzbiju.
„Stvarno mnogo se seče. U stvari, sad i manje koliko se seklo pre. Puno je te bespravne seče, treba ipak da se vodi računa koje drvo se seče i za šta‟, zaključuje Đorđević.
Sa druge strane granice, na svega nekoliko metara od granične linije sa Srbijom, u planinskim predelima oko sela u opštini Podujevo, takođe se mogu videti ogoljene šumske zone, panjevi koji svedoče o seči, kao i oborena stabla razbacana po zemlji.
Florim Mucoli, meštanin sela Hertica u pograničnom pojasu između Kosova i Srbije, ispričao nam je da je bespravna seča šuma na ovim prostorima uobičajena pojava, kao i da šteta vremenom postaje sve vidljivija.
„U pograničnom pojasu sa Srbijom dolazi do masovne bespravne seče, konkretno u zonama koje su u javnom vlasništvu. Na primer, u odeljenju 128, a ovo govorim na osnovu zvanične dokumentacije, u oblasti Hertica–Turičica, oko 510 hektara se nalazi gotovo na ivici potpunog uništenja‟, rekao je Mucoli.
Neasfaltirani putevi i loše razvijena infrastruktura uglavnom dovode do stvaranja najvećih ogoljenih šumskih površina. U većini slučajeva očigledno je da su stabla sečena tik uz puteve, kako bi se olakšao transport drvne građe motornim vozilima.
Bespravne seče na području oko granice sa Kosovom u Srbiji su počele 1999. godine, a do 2025. godine ukupno je bespravno posečeno 1.160.600 m³ drvne zapremine, što predstavlja štetu od 4.657.052.240 RSD, pokazuju podaci Privrednog društva „Srbijašume‟.
Samo na teritoriji Šumskog gazdinstva „Toplica‟ iz Kuršumlije posečeno je 528.887 m³. Nešto manje drvne zapremine posečeno je na teritoriji ŠG „Šuma‟ iz Leskovca, 340.198 m³, dok je na trećem mestu ŠG „Vranje‟ iz Vranja gde je bespravno posečeno 256.134 m³. Na teritoriji ŠG „Šumarstvo‟ Raška zabeležena je bespravna seča 27.686 m³, a na teritoriji ŠG „Rasina‟ Kruševac 5.695 m³ drvne zapremine.
Ukupna količina bespravno posečene drvne zapremine dovoljna je da napuni skoro devet celih Dvorana omladine i sporta u Prištini, 2.9 stadiona „Rajko Mitić‟ ili 3.3 stadiona JNA.
Samo u poslednjih pet godina, od 2021. do 2025. godine, na granici sa Kosovom i Metohijom bespravno je posečeno 117.088 m³ drvne zapremine. Poređenja radi, u državnim šumama u Republici Srbiji bespravno je posečeno 41.349 m³, dok je u privatnim šumama posečeno 115.929 m³.
U severoistočnom delu Podujeva, u Šamaluku, blizu granice sa Srbijom, tragovi uništavanja šume mogu se uočiti na gotovo svakih 200 metara počevši od prve raskrsnice sa glavnim putem, uključujući i posečena stabla koja su ostavljena na samom mestu seče.
Do bespravne seče šuma dolazi usled više faktora, poput ekonomsko-socijalne situacije, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i institucionalnih faktora kaže Pomoćnik direktora Sektora za šumatstvo i zaštitu životne sredine i rukovodilac Službe za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra „Srbijašuma‟ Dejan Miletić.
„U pojedinim situacijama visoka potražnja za ogrevom ili drvnom građom na tržištu mogu da budu uzrok pojavi bespravnih seča šuma. Blage novčane kazne, kao i teškoće prilikom dokazivanja u sudskim procesima, ne idu u prilog rešavanju ove problematike u cilju smanjenja bespravnih seča‟.
Kontaktirali smo policiju Kosova, koja navodi da su tokom 2025. godine pokrenuli svega 15 slučajeva kvalifikovanih kao „krađa šume‟ po članu 249 u opštini Podujevo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije dostavilo odgovor.
„U Policijskoj stanici Podujevo registrovano je 15 slučajeva krađe šume po članu 249, dok su četiri dodatna slučaja prijavljena od strane Uprave pogranične policije u Lužanu. Slučajevi su procesuirani u koordinaciji sa tužilaštvom i nadležnim institucijama‟, rečeno nam je u Kancelariji za informisanje Policije Kosova u Prištini.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova navelo je da Agencija za šume Kosova (KFA), koja deluje u okviru Ministarstva, redovno sprovodi aktivnosti u cilju zaštite šuma od nelegalnih radnji, bolesti, štetočina i šumskih požara. Ipak, izazovi i dalje postoje.
„U određenim slučajevima, Agencija se suočava sa poteškoćama da se u pograničnim oblastima sama bori protiv ove pojave. Iz tog razloga, na sprečavanju ilegalne seče blisko sarađuje sa drugim institucijama, uključujući Policiju Kosova i Pograničnu policiju (zelena granica), Carinu Kosova, Šumarsku inspekciju i sudove. Ova saradnja se pokazala uspešnom i zabeleženi su brojni slučajevi u kojima su nelegalno posečeni drvni proizvodi zaustavljeni i konfiskovani‟, kazali su nam predstavnici Agencije.
Uprkos ovim naporima, čini se da mere nisu dovoljno efikasne. Na pitanje na koje metode se ova institucija oslanja kako bi sprečila i suzbila nelegalnu seču, iz Ministarstva navode da je fokus na praćenju transporta drvne građe.
„Akcioni plan Agencije za šume Kosova za borbu protiv nelegalnih aktivnosti u šumama i njihovo sprečavanje u pograničnom pojasu između Kosova i Srbije, kao i u drugim šumskim područjima širom Republike Kosovo, sprovodi se preko regionalnih odeljenja Agencije, koja kontinuirano prate transport i kretanje drvne građe u saobraćaju‟, naveli su iz Ministarstva.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije nije odgovorilo na pitanja novinara u vezi sa bespravnom sečom šuma.
Ili Kortoči, profesor na Fakultetu za nauke o životu i životnoj sredini Univerziteta u Prizrenu, upozorava na negativne efekte bespravne seče.
„Seča šuma utiče na životnu sredinu na nekoliko načina. Ona menja sastav vrsta, menja strukturu šume i može dovesti do osiromašenja hranljivih materija u zemljištu‟, rekao nam je profesor Kortoči.
Funkcije šuma su mnogobrojne. Dejan Miletić navodi da, pored proizvodne funckije, šume prečišćavaju vazduh, vezuju ugljen-dioksid, štite zemljište od erozije, štite biodiverzitet, štite od buke, vetra i drugih spoljašnjih uticaja, reuglišu klimu i utiču na količinu padavina i vodni režim.
„U tom smislu, svaka bespravna seča, a posebno čiste seče na velikim površinama koje imaju karakter pustošenja šuma, negativno se odražavaju na sve funkcije šuma i životnu sredinu u celini‟, kaže Miletić.
Međutim, prema rečima profesora Kortočija, svako može preduzeti korake kako bi pomogao u ublažavanju negativnog uticaja bespravne seče. On smatra da to može početi smanjenjem konzumacije mesa, minimiziranjem upotrebe papira i recikliranjem proizvoda u što većoj meri. Delovanje institucija takođe igra ključnu ulogu.
„Na državnom nivou, posledice krčenja šuma mogu se ublažiti uvođenjem politika koje štite prirodne šume i regulišu rudarske radove i seču, kao i druge aktivnosti koje zahtevaju uništavanje šumskih zasada‟, naveo je profesor Kortoči.
Autori: Fatlum Jashari i Ganja Nikolić
Ovo istraživanje je sprovedeno uz pordšku Journalismfund Europe.
