Кoncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formirali su Nemci u septembru 1941. godine. U logoru su bili zatočeni rodoljubi, bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Od preko 30 000 ljudi zatočenih u logoru više od 10 000 je streljano na Bubnju, a veliki je broj interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku gde su bili prinuđeni na robovski rad.
Mučenja, zlostavljanja, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka, hladnoća, glad, sistematski i sadistički su primenjivani protiv običnih ljudi čija je najčešća krivica bila to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ali, ni najžešća tortura ne može da uništi ljudski duh i želju za slobodom. Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. godine napala stražare i pokušala proboj iz logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi.
Nemci su još više pojačali teror u logoru, koji im je služio za najmračnije ideje koje ljudski um može da smisli sve do 14.septembra 1944. godine, kada su, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili logor.
Posle rata prikupljen je obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. U zgradi logora na 25-godišnjicu proboja od bekstva logoraša 12. februara 1967. godine, otvoren je Memorijalni muzej „12. februar“, kao večito sećanje na stradanje i herojski otpor. Zločini se ne smeju zaboraviti.
Autor teksta:
Nebojša Ozimić
