Na današnji dan, 23. jula 1997. godine, Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom “Jedna izgubljena glava, jedna cipela” obeležili osam godina Miloševićeve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
Slobodan Milošević rođen je u Požarevcu, 20. avgusta 1941. godine, a umro u Sheveningenu, 11. marta 2006. godine.
Bio je srpski i jugoslovenski političar, pravnik, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije, Predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (1986—1989), Član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (1986—1990), Član Predsedništva SR Srbije (1986—1989), Predsednik Predsedništva SR Srbije (1989 —1991), predsednik Republike Srbije (1991—1997)i Savezne Republike Jugoslavije (1997—2000).
Slobodan Milošević je bio jedan od osnivača i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije, od njenog osnivanja u julu 1990. do svoje smrti u martu 2006.
Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji u periodu 1991—1995. i tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998 — 1999. Usred NATO agresije na SRJ, maja 1999. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije.
Politički teoretičari i naučnici vladavinu Slobodana Miloševića često opisuju kao autoritarnu ili autokratsku, kao i kleptokratsku.
Posle spornih predsedničkih izbora 24. septembra 2000. godine, došlo je do velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, a 6. oktobra 2000. Milošević je priznao poraz i čestitao je pobedu Vojislavu Koštunici.
Dana 1. aprila 2001. godine je uhapšen, a 28. juna, na Vidovdan iste godine, izručen Haškom tribunalu, ali umro je pre nego što je proces završen. Nakon pet godina u zatvoru, počeo je da pati od slabosti srca, visokog krvnog pritiska i dijabetesa nakon što je uhapšen. Umro je od posledica srčanog udara.]
