Oko podneva, 28. jula 1914, godine u Niš je stigao telegram iz Beča kojim je počeo Prvi svetski rat. Vlada Kraljevine Srbije je u to vreme, zbog neposredne ratne opasnosti bila izmeštena u Niš, a telegam je primio predsednik vlade, Nikola Pašić.
Tekst telegrama ispisan je na francuskom jeziku, a austrougarska objava rata smatra se početkom Prvog svetskog rata, koji je trajao naredne četri godine.
Austrougarska je uputila objavu rata tačno mesec dana nakon što je Gavrilo Princip ubio vojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu.
O važnosti telegrama koji je označio početak Prvog svetskog ili, kako se često naziva, Velikog rata, i koji je svetu doneo do tada nezapamćen broj žrtava, govori i podatak da je telegram pod zaštitom UNESKU-a, kao nematerijalno blago.
Za vreme, do tada, najvećeg rata u Srbiji, stradalo je više miliona ljudi, skoro milion i trista hiljada Srba.
Objava je usledila posle nečuvenog ultimatuma koji je Austrougarska nakon Sarajevskog atentata objavila Kraljevini Srbije. Tražila je da Srbija prihvati odgoornost za Sarajevski atentat i početak rata.
Pošto Srbija nije prihvatila, poslali su poštanski telegram, što u istoriji jeste prva objava rata na taj način.
U Austrugarskoj pošte nisu radile dva dana, telegram je poslat 25. jula, a u Niš stigao 28. jula, beleži istorija.
Kada je stigao na adresu kabineta, Pašić je u tom trenutku bio na ručku u hotelu „Evropa“ koji se nalazio na mestu današnje Glavne pošte u Voždovoj ulici. Neki istorijiski izvori tvrde da je Pašić tada ustao je i rekao „Austrougarska nam je objavila rat, ovo je kraj Austrougarske“.
