Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje, podrška za 25.000 malih biznisa u Srbiji

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Ministar finansija Sinisa Mali i predstavnici Nemacke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a, kompanija Visa i Mastercard potpisali su danas sporazum o saradnji kojim je zvanicno pokrenuta Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko placanje. Zajednicka fotografija. FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ bs
Podelite vest

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je danas da je pokrenuta Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje, projekat podrške malim trgovcima i institucijama da modernizuju svoje poslovanje i omoguće gradjanima bolji i sigurniji način plaćanja – karticom ili mobilnim telefonom – u radnjama, ugostiteljskim objektima i na šalterima širom Srbije.

Sporazum o saradnji, kojim je zvanično počela ta kampanja, potpisali su danas ministar finansija Srbije Siniša Mali i predstavnici Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a i kompanija VISA i Masterkard.

Inicijativom je, izmedju ostalog, predvidjena podrška izradi i sprovodjenju novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, edukacija i jačanje svesti gradjana i privrede o mogućnostima bezgotovinskog plaćanja i prednostima u odnosu na gotovinu, razmena iskustava sa zemljama regiona i sveta, a okosnica projekta je razvoj prihvatne infrastrukture u malim i srednjim preduzećima i na šalterima institucija, saopštilo je ministarstvo.

Кroz poseban program subvencija, planirano je uvodjenje do 25.000 POS terminala na prodajnim mestima na kojima do sad nije bilo moguće platiti karticom, uz snižene trgovačke naknade u trajanju od godinu dana.

Mali je naglasio da je osim e-fiskalizacije i e-faktura i bezgotovinsko plaćanje veoma važno za razvoj transparentne ekonomije i fer konkurencije.

“Uz e-fiskalizaciju i uvodjenje sistema e-faktura, ovim Sporazumom dodatno promovišemo borbu protiv sive ekonomije i bezgotovinsko plaćanje. Njime je predvidjena nabavka 25.000 uredjaja koje će NALED i GIZ subvencionisati za male preduzetnike”, naveo je Mali i dodao da su Ministarstvo finansija i Vlada Srbije otvoreni za saradnju i slične inicijative, kao i za pomoć ukoliko bude potrebe da se broj uredjaja poveća.

Podsetio je da Ministarstvo finansija trenutno sprovodi dve velike inicijative – uvodi se novi sistem fiskalizacije, kao i e-fakture.

“Počeli smo da uvodimo novi sistem fiskalizacije 1. novembra, a ovom prilikom pozivam sve preduzetnike koji su obveznici novog Zakona o fiskalizaciji da nabave nove fiskalne uredjaje. U ovom trenutku je oko 40.000 preduzeća već prijavljeno za subvencije”, rekao je Mali.

Dodao je kako očekuje da će do kraja aprila sledeće godine, kada je i krajnji rok za uvodjenje fiskalizacije, svi obveznici biti u potpunosti spremni za tu veliku promenu.

Osvrnuo se i na uvodjenje sistema e-faktura, za šta je rekao da je rezultat osluškivanja privrede i njenih potreba.

“Elektronske fakture uvodimo u dve faze. Naime, do kraja godine, sva javna preduzeća i korisnici javnih sredstava treba da predju na taj sistem, a do kraja 2022. godine privatni sektor koji je u sistemu PDV-a. Dakle, reč je o još jednoj inicijativi koja treba da doprinese transparentnijem, atraktivnijem, konkurentnijem poslovnom okruženju u našoj zemlji”, zaključio je on.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je višegodišnji projekat koji su pokrenuli GIZ, Masterkard i Visa, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem razvojnog programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

“Razvojni program povezuje javni i privatni sektor u realizaciji projekata od značaja za celokupnu zajednicu, poput ove inicijative koja doprinosi borbi protiv sive ekonomije i većoj finansijskoj inkluziji u Srbiji. U njenom sprovodjenju GIZ će se voditi principom Da niko ne bude izostavljen kako bismo obezbedili pozitivan efekat razvoja bezgotovinskih plaćanja na osetljive društvene grupe”, rekla je direktorka GIZ Srbija Daniela Funke.

Prema njenim rečima, inicijativa je otvorena i za sve zainteresovane organizacije i kompanije iz bankarskog, ICT i drugih sektora, koje žele da doprinesu izgradnji bezgotovinskog društva i ostvarenju ciljeva Agende 2030.

Nacionalna inicijativa inspirisana je sličnim programom u Poljskoj gde je za više od tri godine uvedeno 430.000 novih POS terminala odnosno gotovo 40 odsto od postojećih 1,1 milion.

Terminale je dobilo 303.000 trgovaca tako da je broj onih koji prihvataju bezgotovinsko plaćanje sada povećan na više od 490.000.

“Projektom želimo da podržimo razvoj svih vidova bezgotovinskih plaćanja u Srbiji bilo da je reč o karticama, instant plaćanjima skeniranjem QR koda, onlajn i mobilnom bankarstvu i plaćanjima nove generacije. Cilj nam je da malim trgovcima spustimo troškove, a gradjanima obezbedimo mogućnost izbora kako će kupovati ili plaćati usluge”, kazala je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Kako je navela, sa dodatnih 25.000 POS lokacija plan je da se poveća raspoloživa infrastrukturu za gotovo četvrtinu.

“Iako sada imamo gotovo 110.000 aktivnih POS terminala, treba imati u vidu da je to i dalje 2,2 puta manje na milion stanovnika u odnosu na prosek EU”, naglasila je Jovanović.

Slogan Nacionalne inicijative je “Bolji način”, s obzirom na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i sigurnosti, navedeno je u saopštenju.

“Masterkard istraživanje pokazalo je da 80 odsto gradjana Srbije ima mogućnost beskontaktnog plaćanja karticama i mobilnim telefonima, a ovu opciju najviše koriste u supermarketima, na benzinskim pumpama i za kupovinu garderobe”, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić.

Dodala je da čak 79 odsto ispitanika ističe da su takva plaćanja brža i jednostavnija od drugih načina.

“Pandemija koronavirusa je stvorila još veću potrebu za bezgotovinskim plaćanjima i zato je bitno da podržimo male privrednike da se prilagode i steknu nove klijente”, rekla je Ristić.

Ukazano je da je jedna od ključnih prednosti bezgotovinskih plaćanja jeste i činjenica da je transakcija vidljiva i zabeležena, za razliku od transakcija u kešu gde promet ostaje neprimetan poreskim organima ako nije izdat račun.

“Naše istraživanje pokazalo je da bi povećanje digitalnih plaćanja za samo pet odsto tokom pet godina moglo da smanji obim sive ekonomije i do 13 odsto. Zato je razvoj bezgotovinskog društva jedan od prioriteta koji delimo sa državom”, rekla je direktorka poslovnog razvoja u kompaniji VISA Ana Marković.

Istakla je da je čak 84 odsto globalne sive ekonomije zastupljeno u sedam sektora, medju kojima su maloprodaja i ugostiteljstvo.

“Verujemo da Nacionalnom inicijativom možemo da napravimo veliku promenu u ovim sektorima”, zaključila je Marković.

Tagovi

Povezane vesti:

Subscribe
Notify of
guest
0 Коментари
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x