Motori čamaca za lov na jastoge tutnje, čuje se rad drvoseča duboko u šumi, a poljoprivrednici neguju divlje borovnice što rade generacijama na severoistoku SAD, gde se nepregledna divljina i okean susreću na jednom od poslednjih mesta na istočnoj obali američkog kontinenta neiskvarenih razvojem.
I tu je nastala smela vizija jedne porodiice: jarbol za zastavu koji stremi iz šume ka nebu, viši od njujorškog oblakodera Empajer stejt, a na vrhu zastava SAD veća od fudbalskog terena.
Za one koji se zdušno zalažu za to, taj projekat od milijardu dolara bi u doba opšte polarizacije ujedinio ljude svih političkih stavova. “Želimo da okupimo Amerikance, podsetimo ih na vekove žrtvovanja da bismo zaštitili slobodu i ujedinili podeljenu Ameriku”, rekao je Moril Vuster (Morrill Worcester) čija je porodica autor tog plana.
Ali predloženi jarbol zamišljenog “Parka slobode” je postiigao upravo suprotno.
U selu sa 485 stanovnika Kolumbija Folsu (Columbia Falls, Vodopadi Kolumbije), debata o tome je ogolila sporove i probleme. Da li taj miran kraj želi bezbroj posetilaca koje bi jarbol privukao? Da li bi veliki građevinski poduhvat oštetio pejsaž? Kako uravnotežiti razvoj i zaštitu životne sredine? Šta bi bilo s tradicionalnim delatnostima od kojih svi žive?
Stub za zastavu bi bio visok ravno 445 metara – najviši na svetu, a predlog plana predviđa i naselje sa “živim istorijskim muzejima” – mestima gde se priređuju glumljeni kostimirani prikazi znamenitih događaja kao da se upravo dešavaju. Projekat predviđa i salu s 4.000 mesta, restorane i spomenik s imenima svih vojnih veterana poginulih još od Američke revolucije 1776. godine – ukupno 24 miliona imena.
I sam džinovski jarbol bi bio poseban, više nalik svetioniku: to bi bila uska, vitka kula koja bi se sužavala ka vrhu, uporni bi se mogli popeti stepeništem iznutra, ili otići liftom, a na vrhu, kao “jabuka” koja obično krasi jarbole, bila bi zlatna mrežasta lopta – vidikovac nad ogromnom zastavom.
Stanovnici su bili zapanjeni obimom projekta koji bi zahtevao izgradnju prostranog puta, popločavanje šume za parking i izgradnju stambenih objekata najpre za stotine, možda i hiljade radnika, potencijalno pretvarajući sadašnju oazu prirode u nizove prodavnica suvenira, restorana brze hrane i tržnih centara.
“Ovo je poslednja divljina na istočnoj obali”, kaže Mari Emerson (Marie Emerson), čiji je muž Del (Dell) dugogodišnji odgajivač borovnica i menadžer univerzitetske istraživačke farme.
Upravo ta surova obala i netaknuta divljina čine ovaj kutak sveta posebnim, a veliki razvoj mogao bi da uništi šumu i divlje borovnice koje su ovde 10.000 godina – najpre su ih čuvali Indijanci. “Treba li ubiti gusku koja nosi zlatna jaja?” pita Emerson.
“To je van pameti, kao kad bi se Ajfelova kula postavila u divljini” kaže meštanin Čarli Robins (Charlie Robbins) duboko u šumi pored mirnog jezera Pikd mauntin (Peaked Mountain Pond), odakle se vidi brdo gde bi se uzdizao jarbol, na čijem vrhu bi bio vidikovac s treperavim svetlima koja bi parala noćno nebo, sada privlačno jer je obasuto zvezdama koje se ne vide u gradovima.
Priča o tome kako je to mesto postalo predloženi dom za najviši jarbol zastave na svetu počela je više od hiljadu kilometara odatle, kod Vašingtona, na nacionalnom groblju Arlington, kod Grobnice neznanog vojnika, što je autora projekta Vustera još kada je bio dečak impresioniralo za čitav život.
Od tada je izgradio uspešnu kompaniju za pravljenje venaca, i od 1992. njegova firma “Vuster rit” (Worcester Wreath Co.) čak poklanja hiljade posebnih trajnih venaca za ukrašavanje nadgrobnih spomenika. Ima i neprofitnu firmu “Venci širom Amerike” (Wreaths Across America), koju vodi njegova supruga godišnje poklanjajući više od milion venaca vojnim grobljima i za pojedinačne grobove širom sveta.
Vuster je prošle godine predstavio svoj predlog najvišeg jarbola za zastavu na svetu.
“Većina ljudi je bila u najmanju šokirana kada je to videla”, rekao je Džef Grin (Jeff Greene), preduzimač i jedan od tri člana mesnog odbora sela.
Od razmera poduhvata veći je problem to što plac od 4.000 hektara predložen za jarbol pripada susednom selu koje je direktno pod saveznom vlašću SAD te je potrebna promena zakona već samo da bi se stanovnicima omogućilo da glasaju o sudbini tog zemljišta.
Stanovnici sela su počeli da zauzimaju strane. Neki su svog bogatog suseda videli kao tihog čoveka koji pokušava da učini nešto dobro. Drugi smatraju da je on biznismen navikao da sprvede šta smisli, a sada je s jarbolom i spomenikom svim vojnim veteranima američkih ratova “u svoja kola upregao svetu kravu” i – šta mu se može. Tako je rasprava postala politička.
Osnovno je možda to što, uz svu prirodnu lepotu, život nije savršen u tom delu države Mejn. Turisti tu beže od gradova, zagađenja i buke, i uživaju u čistom vazduhu i tamnom zvezdanom nebu. Ali usred te lepote stanovnici se bore da sastave kraj s krajem. Taj region je među prvima u državi Mejn po nezaposlenosti i siromaštvu, stanovnici su među najstarijima, masovna je zloupotreba opioida.
U martu su stanovnici sela odobrili šestomesečni moratorijum na sve velike radove da bi se donela pravila i propisi. Bar u tom roku neće biti jarbola za zastavu.
Porodica je u saopštenju rekla da ostavlja vrata otvorenim za eventualne promene, ali da će projekat sprovesti da bi nastalo “mesto gde svi Amerikanci mogu da zajedno slave istoriju služenja svojoj zemlji”.
Porodica je ohrabrena podrškom i poštuje želje stanovnika grada koji žele više vremena da prouče predlog, rekao je Majk Vuster (Mike), jedan od sinova Morila Vustera, u izjavi za Asošijeted pres.
Piter Douk (Peter Doak), vojni veteran koji podržava projekat, poznaje Morila Vustera kao skromnog, ali odlučnog čoveka i vizionara što objašnjava ovako: “Ljudi su mislili da je ‘Svet Volta Diznija’ (Walt Disney World) na močvarnoj zemlji na Floridi bio luda ideja. Mislili su da je planina Rašmor (Rushmore) gde su uklesani profili nekoliko presednika SAD neobična. Ali sada su oba ta mesta dragocena”.
“On će napraviti taj jarbol za zastavu, pa zašto to ne bi bilo u Kolumbija Folsu?”, kaže Douk.