Nišlija izradio film u virtuelnoj realnosti: Samouki Miloš uz mali budžet napravio čudo

Radio za brojne svetske kompanije, srpske i inostrane bendove ali kaže ono što ga trenutno intrigira i na čemu se usavršava su filmovi u virtuelnoj realnosti. Upravo njegov prvenac  „Oneiro“ prvi je VR film izrađen u Srbiji, tvrdi on.

„Nismo uspeli, čak ni iz Filmskog Centra Srbije da dobijemo potvrdu da smo prvi, kažu da postoji šansa ali da nemaju arhivu dok na Guglu ne postoji informacija da je do sada izrađen neki pre mog“, kaže Tasić za Srbija Vesti.

“Oneiro” je animirani film u virtuelnoj realnosti režisera Miloša Tasića, primarno namenjen uređajima za virtuelnu realnost čime se gledalac postavlja direktno u okruženje filma od 360 stepeni, što daje potpuni osedaj imersije koji nije prisutan u tradicionalnim 2D filmovima.

Narativ filma satirično predstavlja interakciju programa veštačke inteligencije sa prosečnim korisnikom, upravo iz perspektive programa gde dobijamo uvid u to kako on doživljava ljude. Film je izrađen na engleskom jeziku kako bi bio univerzalno razumljiv što vedem broju korisnika, iz razloga što je svetska VR scena još uvek jako mala ali rasprostranjena širom planete dok trenutno u svetu postoji tek nekoliko desetina VR filmova.

„Ceo film je izrađen sa mikro budžetom dok sam ga, sem upotrebe pojedinih 3D stock modela i stock zvučnih elemenata, izradio potpuno sam. Najviše iz želje da pokažem drugim kreatorima da im nisu potrebne skupe škole ili kursevi da bi počeli da se bave ovom tehnologijom. Svo znanje je dostupno
na internetu, odakle sam i ja učio, dok su dostupni i besplatni softveri za rad i gomila stock materijala koji se može preuzeti i modifikovati za sopstvene potrebe, a opet, najveći problem VR scene u svetu je to što ima jako malo sadržaja u ovoj tehnologiji“, rekao je Tasić.

Virtuelna realnost trenutno dozvoljava samo kratke formate, kako bi se eliminisao rizik od izazivanja vrtoglavice i mučnine koji se može javiti kada se VR uređaj upotrebljava duže od pola sata.

 

Film „Oneiro“ je izrađen u trajanju od sedam i po minuta, što se pokazalo najpogodnijom dužinom za ovakvu vrstu sadržaja. Iako je u pitanju animirani film, bitno je naglasiti da nije namenjen deci jer su uređaji za virtuelnu realnost zabranjeni za mladje od 12 godina. Iz istog razloga je i tema koju film obrađuje više namenjena odraslima, pa se narativ filma bavi ljudskom prirodom kroz crni humor.

 

„Primetio sam da je prisutan strah kod ljudi da VR može postati oblik adikcije što je potencijalno jedan od razloga koji usporava njeno širenje. Baš zato verujem da moramo mi, kao VR kreatori, da radimo na tome da nam dela budu sa pozitivnom porukom kako ne bi dominantan sadržaj u ovoj tehnologiji bile nekvalitetne adiktivne video igre i senzacionalistički sadržaj. Virtuelna realnost može servirati opuštajuda, pozitivna iskustva koja mogu ljudima popraviti raspoloženje, dok čak po mnogim studijama mogu i pozitivno uticati na mentalno zdravlje, pogotovo u sprečavanju anksioznosti ili depresije“, kaže Tasić

Ovaj projekat ima za cilj da promoviše umetnost virtuelne realnosti koja tek u svom začetku dok paralelno promoviše i zemlju Srbiju kao pionira u toj oblasti. Iz naše zemlje imamo dosta uspešnih projekata u VR tehnologiji kao što su “Srbija 3D” i “VR All Art” koji su više orijentisani kao prezentacije, dok je ovo jedan od prvih ako ne i prvi, iz oblasti narativne animacije.

„Želeo sam da razvijem narativ u kome bih tu temu posmatrao iz suprotnog ugla. Ako bi takav program postao na bilo koji način svestan, kako bi izgledao njegov svet i šta bi on zapravo mislio o ljudima. Dok sam istraživao tu temu, naišao sam na dosta sličnosti kako ti programi uče i kako je u pojedinim članicima objašnjena funkcija ljudskih snova, tako da sam glavni deo priče izgradio oko tih paralela.

U vizuelnom pristupu, želeo sam da postignem asocijaciju na video igre, jarkim bojama i retro izgledom objekata kako bi naglasio da se radnja odigrava unutar digitalnog sveta koji je jako drugačiji od našeg. Same scene su uveliko inspirisane nadrealizmom, što proističe iz pretpostavke da ako bi program veštačke inteligencije bio svestan, on ne bi posmatrao svet vizuelno, kao mi, ved u obliku apstraktnih digitalnih okruženja koje kreiraju nadrealne svetove od podataka, slično kao što naša podsvest često kreira apstraktne svetove u našim snovima“, kaže Tasić.

Pojedini segmenti filma “Oneiro” nadi de se u spotu australijskog benda “Echo Adore” za pesmu “Immunity Ammulet. O njegovim radovima možete da pročitate i na njegovom oficijalnom sajtu.

Iako je većinu VR video sadržaja, kao i ovaj film, mogude posmatrati i na mobilnom telefonu, preko aplikacije “Youtube” i sličnih, gde se rotiranjem telefona može videti celo okruženje, kao i na običnom monitoru ili laptopu, gde gledaoci mogu kursoarom miša ili WASD dugmidima na tastaturi posmatrati okolinu.

Bitno je naglasiti da se doživljaj ne može uporediti sa posmatranjem u VR uređaju koji daje potpuni osedaj uživaljavanja u delo, koji je teško objasniti ljudima koji nisu probali ovakve uređaje.

VR je trenutno najmlađa umetnost, iako se na samoj tehnologiji radilo još od 60-ih godina 20-og veka ona je tek od 2015. godine doživela ekspanziju među prosečnim stanovništvom zbog pojave malih korisničkih uređaja i od tada je ta industrija u konstantnom porastu.

Samo poređenja radi 2022. godine prodato je skoro 20 miliona VR uredjaja u odnosu na 2017. godinu kada ih je prodato nešto manje od 4 miliona, podaci su koji se mogu naći na internetu.