Glavni pretres u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije trebalo bi danas da počne pred većem Apelacionog suda u Beogradu, posle kojeg će taj sud, kao drugostepeni, doneti pravosnažnu presudu.
Apelacioni sud je ranije razmatrao žalbe na presudu veća Specijalnog suda i vratio postupak na ponovno suđenje nekadašnjim pripadnicima Službe državne bezbednosti, a doneta je istovetna presuda kao i prvi put.
Apelacioni sud je zato odlučio da otvori glavni pretres kako bi izveo dokaze za koje smatra da su neophodni i doneo pravosnažnu presudu posle koje preostaje mogućnost ulaganja vanrednog pravnog leka.
Glavni pretres neće biti održan u zgradi Apelacionog suda, kao ranije kod razmatranja žabi, već u Specijalnom sudu iz bezbednosnih razloga, jer je pozvan da svedoči nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija.
On se nalazi u zatvoru, osuđen na 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i u predmetima “Ibarska magistrala” za pokušaj ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u predmetu “Stambolić-Budva”.
Ulemek je u istrazi povezao sa ubistvom Ćuruvije nekadašnjeg šefa republičke SDB Radomira Markovića, koji je takođe u zatvoru po presudi za učešće u predmetima atentati na Draškovića i Stambolića.
Njegov iskaz je označen kao važan dokaz za podizanje optužnice, ali u Specijalnom sudu, iako je ostao pri ranijem iskazu i nije odgovarao na pitanja rekavši da dobija pretnje, ne otkrivajući detalje.
Apelacioni sud nije prihvatio presudu Specijalnog suda jer je “prekoračio optužbu” tako što je za neposrednog izvršioca označio N.N. lice, iako tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da su to Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Specijalni sud je prvostepeno osudio Markovića i šefa beogradskog SDB Milana Radonjića na po 30 godina zatvora, a na po 20 Romića i Kuraka koji je u bekstvu pa mu se sudi u odsustvu. Sudsko veće Specijalnog suda glasalo je sa dva prema jedan.
Ćuruvija je ubijen pre skoro četvrt veka, na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, u haustoru zgrade gde je živeo u Svetogorskoj ulici.
Ubica mu je pucao s leđa iz automatskog pištolja “škorpion” i kada je Ćuruvija pao prišao mu je i dodatno ispalio rafal u glavu.
Tužilaštvo tvrdi da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti.
U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju, u vreme kada je ministar informisanja bio sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić.
Takođe je u optužnici iznet deo prisluškivanih razgovora Ćuruvije iz kojih se saznaju njegovi poslovni planovi i politički kontakti.
