One su toliko male, 30 puta manje od dlake na glavi. Ne zna se od čega su sastavljene. Ipak, kada ih udahnemo, brzo se šire našim krvotokom. Što ih je više, to su opasnije. Kada ih je više, mogu da pogoršaju bolesti koje ljudi već imaju, a u nekim slučajevima i da dovedu do raka i prevremene smrti.
U pitanju su PM 2.5 čestice. One su jedan od glavnih pokazatelja koliko je vazduh u Srbiji zagađen. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji su stroži nego naši, smatra se da je vazduh dobrog kvaliteta samo ako je njihov godišnji prosek do 5 mikrograma po metru kubnom.
Procena Službe za monitoring atmosfere Kopernikus (CAMS) funkcioniše ovako: satelit meri koliko se svetla odbija od zemlje i ide nazad ka njemu. Što je područje zagađenije, svetla će biti manje. Onda naučnici uključuju i druge faktore (na primer, da li je to urbana sredina ili manje mesto) i program daje procenu zagađenja.
Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su, u saradnji sa kolegama iz Evropske mreže data novinara (EDJNet), analizirali podatke sa satelita koji nam ukazuju koliko je Srbija zagađena PM 2.5 česticama u odnosu na druge države u Evropi.
Prema predviđanju Službe za monitoring atmosfere Kopernikus (CAMS), u 2023. godini je granica koju predlaže SZO prekoračena u većini država Evrope.
PM 2.5 čestice u Evropi: Gde ih ima najviše
Predviđanje softvera u odnosu na granicu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u 2023.
Opširnije na CINS
