U sedmičnom bogoslužbenom krugu svaki utorak posvećen je Svetom Jovanu, a pored toga prilikom pominjanja na otpustu Sveti Jovan pominje se odmah nakon Presvete Bogomajke, kaže za Vidi Srbiju Protojerej Boban Stojković.
Na liturgiji se pominje u hodatajstvenoj molitvi, dok se prva čestica na proskomidiji vadi u njegovu čast. U drevnim liturgijskim tipovima možemo uočiti učestalije pominjanje Svetog Jovana u bogosluženjima, evo i jednog primera iz Liturgije Svetog Apostola Jakova brata Gospodnjeg: Pomenimo Presvetu, Prečistu, Preslavnu, Blagoslovenu, Vladičicu našu Bogorodicu i uvek Djevu Mariju, Svetog Jovana, Slavnog Proroka, Preteču i Krstitelja Gospodnjeg, božanske i svehvalne apostole, slavne proroke i pobedonosne mučenike, i sve svete i pravedne, da bismo njihovim molitvama i zauzimanjem svi bili pomilovani (završna prozba velike jektenije).
Dolazak Svetog slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana najavljivali su prorok Isaija i prorok Malahija, a kada se vreme njegovog rođenja približilo Sveti arhangel Gavril najavljuje prvosvešteniku Zahariji rođenje Jovanovo, da će Jovanova misija biti velika i blagoslovena i od Boga i od ljudi.
Njegova propoved prethodila je dolasku Gospodnjem, a Sveti Jovan je poslednji prorok Starog Zaveta i prvi apostol i evangelist Novog Zaveta. Na šest meseci pre ovaploćenja logosa Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, rođen je najveći između rođenih od žene, Sveti slavni Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan.
Rođen je pre Spasitelja kako bi pripremio put za dolazak Bogočoveka u ovaj svet. Sve je u životu Jovanovom bilo jedno veliko čudo, počev od promisla Božjeg da on bude rođen od bezdetnih i svetih roditelja Zaharije i Jelisavete, pa sve do njegove mučeničke končine, sve je u njegovom životu bilo svešteno i blagosloveno.
Pre rođenja Hristovog od Djeve Marije, stara Jelisaveta rodi Preteču Hristovog, da bi ljudi, videvši nadprirodno rođenje od bezdetne Jelisavete, poverovali rođenju koje se imalo dogoditi od preblagoslovene djeve Marije. Pretečino rođenje po rečima Prepodobnog oca Justina ćelijskog jeste rođenje najvećeg čoveka, Čoveka – ali više Proroka, više Angela, više Monaha, više Apostola, više Evanđelista.
Svetim Jovanom se završava Stari Zavet i njime počinje Novi Zavet. On je vascelim svojim bićem poslužio tajni spasenja krstivši Gospoda u reci Jordanu. U bogoslužbenom životu naše svete crkve u samo tri slučaja proslavljamo sve događaje iz života: U praznicima Gospoda našeg Isusa Hrista, Presvete Bogomajke, kao i u čast Svetog Jovana.
Rođenje Jovanovo je detaljno opisao Sveti evangelist koji je među evanđelistima bio i pouzdani istoričar. Ime Jovan znači blagodat i milost. Praznik je ustanovljen u četvrtom veku nakon određenja dana praznovanja Roždestva Hristova. Svedočanstva iz četrvtog veka imamo u vidu bogate himnografije, ali i u besedama Svetog Jovana Zlatousta u ovaj praznični dan. Jovan je odrastao u judejskoj pustinji u kojoj je živeo do svoje tridesete godine. Propoved Jovanovog pokajanja imalo je za cilj da pripremi put Gospodnji i poravna staze njegove. Zbog siline njegove propovedi mnogi su mislili da je on obećani Mesija. Poslužio je tajni spasenja pogružavajući Gospoda u Jordan i bivajući poslušan u svemu volji Božjoj
Spasitelj na više mesta govori o Svetom Jovanu kao najvećem među rođenim od ženama. Prvi evanđelist jer je prvi blagovestio radosnu vest približavanja carstva nebeskog, prvi apostol jer je ukazao na Gospoda, značajan prorok jer je rukom dotakao Gospoda koga je propovedao. Sveti Jovan je zemljaski anđeo i nebeski čovek, koji je svojim svetim životom i poslušnosti pokazao da svako od nas iako telesan, može da bude iznad svog tela, da svojim vrlinama i bogougodnim životom bude iznad svog tela.
