Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu, a danas su i letnje (duhovske) zadušnice. U pravoslavnom crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.
Car Konstantin je uz pomoć krsta uspeo da pobedi u borbi sa svojimprotivnicima , a njegova majka Jelena pronašla je časni krst u Jerusalimu. Zato se oni na ikonama prikazuju zajedno sa svetim krstom.
Konstantin se nakon dolaska na presto suočio se sa tri velike borbe. Jednu protiv Maksencija, tiranina u Timu, drugu protiv Skita na Dunaviu i treću protiv Vizantinaca.
Pred bitku sa Makcencijem, car je bio zabrinut i sumnjao je u svoj uspeh. Tada mu se usred dana pojavio krst, okićen zvezdama, a na krstu je blo napisano: “Ovim pobeđuj”.
On je naredio da se iskuje krst poput onoga koji je video na nebu i njega su nosili ispred vojske.
Silom krsta, on je zadobio slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem, a Maksencije se udavio u reci Tibru.
Odmah potom Konstantin izdao je Edikt u Milanu 313. godine čime je prestao progon hrišćana.
Kada je nastao razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car je sazvai Vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine, gde se jeres osudila, a hrišćanstvo utvrdilo.
Sveta Jelena, Konstantinova majka, posetila je Jerusalim i pronašla časni Krst. Zatim je na Golgoti sagradila crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji.
Car Konstantin umro je u šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji (današnji Izmit u Turskoj. Sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Car Konstantin i carica Jelena gradska je slava Niša, jer se veliki car koji je učvrstio hrišćanstvo rodio u Naisusu (sadašnji Niš).
Letnje zadušnice
Vernici danas slave i letnje (duhovske) zadušnice, koje padaju u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha). Glavni običaj je da se na današnji dan ode na groblje, ali i da se prosjacima daje milostinja.
Ovaj dan posvećen je umrlim precima i, prema tradiciji, vernici posećuju grobove, prislužuju sveće i služe pomene. Upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života.
Grobovi se na taj dan prelivaju vinom, počiste i urede, donesi se cveće i zapale sveće.
Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu i tim povodom se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose mnoga jela. Verovanje je da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.
Osim letnjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još zimske ili Mitrovske, zatim prolećne, koje padaju sedmicu pre početka Velikog ili Časnog posta, i Miholjske ili jesenje zadušnice.
