Izložba “Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” otvorena je u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU), a predstavljeni su arhivski materijal i usmena svedočanstva Jugoslovena koji su pružali pomoć alžirskom narodu tokom borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti.
Ambasador Alžira Fatah Mahraz izrazio zadovoljstvo što je izložba autorke i kustosa Mile Turajlić u Muzeju afričke umetnosti otvorena u znak sećanja na potpisivanje Evijanskog sporazuma kojim je okončana skoro osam godina duga borba Alžira za nezavisnost, podsetivši da Alžir od 1962. proslavlja 19. mart kao Dan pobede.
“Dok su pojedini prijatelji Alžira poznati široj javnosti, postoje i mnogi drugi koji su pomogli narodu s kojim su delili ideale slobode i pravde. Neka ovom izložbom svima njima bude odato priznanje koje zaslužuju”, rekao je ambasador otvarajući izložbu.
Izložba će biti otvorena do 10. juna, a priređena je u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom kulture, Arhivom Jugoslavije.
Direktorka Muzeja afričke umetnosti Maja Aleksić rekla je da je od samih početaka jugoslovensko rukovodstvo nedvosmisleno podržavalo oslobodilačku borbu alžirskog naroda.
“Osim državnog vrha, brojne organizacije, zvanične institucije, ali i pojedinci, pružali su pomoć na različite načine – obezbeđujući zdravstvenu negu, hranu, odeću, vojnu i drugu opremu, ali i kroz fotografske, video i druge medijske priloge i objave koje su pomogle da se glas o herojskoj borbi Alžiraca prenese van granica zemlje i na međunarodnom planu nadglasa moćnu francusku propagandu”, rekla je ona.
Izložba se zasniva na arhivskom materijalu koji, pre svega, potiče iz fonda osnivača ovog muzeja – Zdravka Pečara, tada u ulozi ratnog dopisnika iz Alžira, i Vede Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu, kojima se pridružuju usmena svedočanstva snimatelja Filmskih novosti, Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta Maje Plavšić i jugoslovenskog ambasadora u Tunisu Miloša Lalovića, o kojem svedoči njegova supruga Borislava.
“Istovremeno, to je prvi veći projekat od kada je Muzej sa gradskog prešao na viši, republički nivo, čime se pridružujemo plejadi drugih važnih čuvara pamćenja i trezora narodnog blaga Srbije. Uvereni smo da će se naša ustanova, sad u novom okrilju, još snažnije prepoznavati na kulturnoj mapi Srbije i sveta”, rekla je direktorka muzeja.
