U Media & Reform centru Niš 10. decembra održan je okrugli sto pod nazivom „Koliko vredi jedan poziv ako spašava život” koji je organizovalo Udruženje Romkinja „Osvit” u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja”.
Udruženje Romkinja „Osvit” osnovano je 2005. godine i tada je zapošljeno pet pripadnica većinske i pet pripadnica romske – sociološkinje, pedagoškinje, pravnice, psihološkinje. Do sada je Udruženje radilo sa 10.000 korisnica, od toga 4.000 Romkinja i 800 žena sa invaliditetom, kaže direktorka udruženja i programa koji sprovodi organizacija Ana Saćipović.
U ovoj godini Udruženje je radilo sa 107 korisnica, primilo 689 poziva jer neke žene više puta pozovu SOS telefon i pružilo 589 usluga pravne pomoći i podrške.
„Priprema za sam sudski postupak je vrlo bitna za ženu jer oseća da nije sama, da nije prepuštena samoj sebi, da ima podršku svih nas”, objašnjava Saćipović.
Ona dodaje i da je zadovoljna saradnjom sa institucijama u Nišu.
„Generalno u Nišu ja mogu da budem zadovoljna saradnjom sa svim institucijama i sa Centrom i sa Sigurnom kućom, sa policijom, sa tužilaštvom, zato što postoji ta multisektorska saradnja i uvažavanje”, priča Saćipović.
Inače, ona je u jedina iz Srbije u septembru bila deo Evropske međunarodne konferencije u Barseloni, kada je predstavljeno nasilje nad Romkinjama.
„Nigde u svetu ne postoji SOS telefon na romskom jeziku i sama najava penala SOS telefon na romskom jeziku i pristup Romkinjama žrtvama nasilja je izazvao veliko interesovanje”, priča Saćipović.
Poslednjih godina približen su brojke kada je u pitanju nasilje u porodici, ali je manji procenat recidivista kaže Milan Milenović, pedagog i rukovodilac internog tima za zaštitu nasilja u porodici u Centru za socijalni rad.
Konstantan broj govori ne samo o broju prijava, već i o stepenu osvešćivanja javnosti i žrtava da nasilje prijave.
„Ono što jeste pokazatelj da smo češće nego u odnosu na prethodnu godinu imali prijave prolaznika, komšija, nekih trećih lica koja su svedočila ili posumnjala da se unekom porodičnom okruženju odvija nasilje”, objašnjava Milenović.
U tome on vidi podizanje nivoa svesti na lokalu, ali i društvu generalno.
„Donošenje odluke da se nasilje prijavi je najteža stvar zapravo kad je u pitanju odluka žrtve i u tom smislu angažovanje svih je neophodno da se ta odluka, koja je jako komplikovana, jer se samo povlači niz pitanja, zato obojazni od reakcije sistema, od reakcije samog mogućeg učinioca”, objašnjava Milenović.
On dodaje da je potrebna velika hrabrost da se ova odluka donese i nasilje prijavi, zbog čega je njihov zadatak da odluku psihološki osnaže i razumeju, bez osude i kritičkog odnosa.
