Zahvaljujući Društvu za akademski razvoj koje realizuje projekat „Novo lice Ćele kule“, prvi put u istoriji obavlja se antropološka analiza, kao i digitalna trodimenzionalna rekonstrukcija lica svih lobanja uzidanih u Ćele-kulu.
Prvi rezultati će nam otkriti nešto više o životu učesnika Čegarske bitke, od kakvih su bolesti bolovali ili koliko su godina imali u trenutku smrti. Prema najavi članova projektog tima, prvi naučni rezultati biće gotovi sledeće godine na 215. godišnjicu bitke na Čegru, ukoliko naučnici uspeju da obrade materijal za to vreme.
Prva faza projekta realizuje se od 24. do 29. septembra i finansirana je putem donatorske kompanije.
Članica projektnog tima, Nataša Šarkić, doktorka fizičke antropologije, navodi da, iako je istraživanje dosta limitirajuće, tim uspešno savladava sve poteškoće. Sve lobanje koje su iole očuvane, dobiće svoju rekonstrukciju.
„Saznaćemo njihov uzrast i pol, do toga da li su imali neke prethodne bolesti, kakvo je bilo njihovo zdravstveno stanje, od čega su poginuli, ukoliko imaju neke povrede i da li postoje neke povrede iz prethodnog perioda. Ono što je dosta limitirajuće i što je bio jedan tehnički aspekt koji smo morali tek sada da savladamo jeste to što mi nemamo celu lobanju, niti možetmo bilo šta da pomeramo i da diramo. Koristila sam zubarska ogledalca kako bi mogla da priđem tim delovima. Dosta lobanja je prilično uzidano, što nam ne dozvoljava da vidimo unutrašnjoj zuba. Testirali smo prve modele i to izgleda fenomenalno“, kazala je Šarkić.
Dodaje da facijalne rekonstrukcije nisu novina u svetu, ali da je ovo je prvi put da neko radi sa uzidanim lobanjama.
„O ovome sam sanjala decenijama. Bio mi je san da nešto uradim sa Ćele kulom da saznam više o tim ljudima“, kazala je ponosno Nataša.
Darko Kovačević pojašnjava da je metod koji se će otkriti tražene podatke u suštini, vrlo jednostavan.
„Ovo je u principu jedan vrlo jednostavan metod, zove se fotogrametrija bliskog opsega gde mi dokumentujemo tako što skeniramo lobanje optičkom metodom, fotografijom, zatim imamo red na koji način forografišemo i posle toga kompjuterski programi obrađuju te fotografije i generišu te foto – modele sa preciznošću od 10. dela milimetra“, pojašnjava.
Projekat se izvodi u saradnji sa Narodnim muzejem u Nišu i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograd, koji vode računa o ovom izuzetnom i jedinstvenom spomeniku kulture od nacionalnog značaja.
Ćele-kula kao jedan od najistaknutijih simbola osmanske vladavine u Srbiji služi kao važno nasleđe srpskog nacionalnog identiteta. Ona je simbol borbe za nezavisnost Srbije od Osmanskog carstva i spomenik od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Za 214 godina njenog postojanja, niko se nije bavio detaljnom i naučnom analizom lobanja junaka uzidanih u nju.
